Pre više od godinu dana, posle završetka studija shvatila sam da mi nije ostalo puno pravih prijatelja. Većina drugarica se već poudavalo ili su u dugoj i ozbiljnoj vezi, tako da znate već kako to ide... svako na svoju stranu a ja ostala i bez prijatelja i bez momka, a kamoli neke ozbiljne veze. Nezgodno je i to što više nisam imala skim da izađem u grad, kafić i slična mesta. Kako da upoznam nekog? Možda Vama sve ovo zvuči jadno ali verujem da ima puno devojaka i momaka sa sličnim problemom. Eto, završila sam fakultet i vrlo brzo se i zaposlila a opet sam bila nesrećna. Najviše vremena sam tada provodila za računarom, uglavnom na fejsbuku i na nekim dejting sajtovima, između ostalih i na ovom. Šta imam da izgubim osim vremena koje sam imala i na pretek. Bilo je tu stvarno svega. Ko je posećivao takve sajtove zna na šta mislim. Ala ima budala na ovom svetu... perverznjaka, lažova, manijaka... muka da te uhvati. Skoro da sam izgubila nadu da ću na ovaj način upoznati nekog normalnog momka kada mi se javio Aleksandar, momak sa prijatnim i baš onako muževnim glasom koji odaje samopouzdanjem i poverenjem. Dopalo mi se da ćaskam sa njim ali sam naravno u pošetku razgovarala sa njim sa velikom dozom rezerve. Zaboravila sam da kažem da sam prilično stidljiva, nepoverljiva i pomalo konzervativna osoba po nekim pitanjima. Iako sam to priželjkivala bilo mi je frka da izađemo iako je on na tome insistirao od samog početka. Naravno svesna da sam iz tog razloga i ostavila oglas na sajt a nisam želela da izgubim kontakt sa njim pristala sam da se vidimo. Izveo me je u jedan restorančić i bio je jako romantičan i nežan tako da sam već to veče pala na njegov šarm. Posle te večeri sve je išlo nekim svojim tokom pošto sam se i ja njemu dopala. Videli smo se i sutradan, i prekosutra, i... i dan danas sam sa njim i jako ga volim. I tek sada sam ispunjena i srećna. Eto želela sam da to moje malo iskustvo podelim i sa Vama.
Poslao: Violeta
