Bavim se manekenstvom i često putujem, u kontaktu sam sa mnogo ljudi ali nema iskrene ljubavi... sa kim god se upoznam sve je to neka korist, ludim od toga. Oduvek sam želela muškarca koji će me voleti i razumeti moj posao. Sada sam u vezi sa dečkom i lepo nam je, sigurna sam da je iskreno. Pričamo u poslednje vreme i o braku i deci, zajedničkom životu. On me podržava u svemu, razume moj posao, ljubomoran je ali u normalnim nekim granicama. Čudna sam sama sebi, dugo sam tražila nešto iskreno, a kada sam našla i kada to sve ide normalnim tokom počela sam da se hladim. Jebiga, jos uvek sam u ovoj vezi a često se čujem sa jednim dečkom kojeg sam ovde upoznala. Sve ovo mi ne ide u prilog ali šta da radim, protiv srca ne mogu, a ono me vuče kod drugog. Sreća pa ovde nema komentarisanja jer mislim da bi me mnogi iskritikovali... Znam sve, ali...
Poslao: Neozbiljna
